Югославия в XX веке. Очерки политической истории (Авторов) - страница 45

65 Овсяный Н.Р. Сербия и сербы. СПб., 1898. С. 90.

66 Лавелэ Э. де. Балканский полуостров. М., 1889. Ч. 1. С. 204.

67 Павловић С. Србија. Историја иза имена. С. 86.

68 Подробнее об этом см.: Перовић Л. Српски социјалисти XIX века. Београд, 1995. Књ. 3. С. 10; Шемјакин А.Л. Либерална идеја и традиција: унутрашња борба у Србији у првој деценији независности // Српска политичка мисао. 1997. Бр. 1–2; Деспотовић Љ. Српска политичка модерна. Србија у процесима политичке модернизације 19. века. Нови-Сад, 2003. С. 193.

69 См.: Перовић Л. Српски социјалисти XIX века. Књ. 3; Шемякин А.Л. Никола Пашич и русские социалисты в Цюрихе (1868–1872) // Токови историје. Београд, 1997. Бр. 1–2; Трговчевић Љ. Планирана елита. Београд, 2003.

70 Об идеологии Радикальной партии подробнее см.: Перовић Л. Српски социјалисти XIX века. Књ. 3; Поповић-Обрадовић О. О идеолошком профилу радикала 1903–1914. // Токови историје. 1994. Београд, 1995. Бр. 1–2. С. 59–76; Мијатовић Б. Основни погледи напредњака и радикала током 80-их година XIX века // Српска политичка мисао. 1996. Бр. 1–4. С. 241–259; Шемякин А.Л. Идеология Николы Пашича. Формирование и эволюция (1868–1891). М., 1998; Мишкова Д. Сърбският радикализъм през XIX в.: страници от историята на балканския популизъм // Токови историје. Београд, 1999. Бр. 1–4. С. 36–68; Деспотовић Љ. Српска политичка модерна…; Стојановић Д. Србија и демократија. 1903–1914. Београд, 2003.

71 АСАНУ. Пашићеве хартије. Бр. 14615–1–27.

72 См.: Дюверже М. Политические партии. М., 2000. С. 116–122.

73 Шемякин А.Л. Идеология Николы Пашича. Формирование и эволюция (1868–1891). С. 165–167.

74 Јанковић Д. Рађање парламентарне демократије. Политичке странке у Србији XIX века. Београд, 1997. С. 428.

75 Медушевский А.Н. Проблемы современной демократии // Острогорский М.Я. Демократия и политические партии. М., 1997. С. 11.

76 Перовић Л. Српски социјалисти XIX века. Књ. 3. С. 120.

77 Тодоровић П. Огледало. Знаке из прошлости / приред. Л. Перовић. Београд, 1997. С. 206.

78 Подробнее о функционировании «радикального режима» в 1889–1892 гг. см.: Шемякин А.Л. Обреченная конституция: сербский Устав 1888 г. // Новая и новейшая история. 2002. № 4. С. 64–81.

79 См.: Поповић-Обрадовић О. Идеја и пракса уставности у Србији 1869–1914: између либералне и народне државе // Русија, Србија, Црна Гора. Хелсиншке свеске. Београд, 2000. С. 43; Шемякин А.Л. Традиционное общество и вызовы модернизации. Сербия последней трети XIX – начала XX в. глазами русских // Человек на Балканах и процессы модернизации. Синдром отягощенной наследственности (последняя треть XIX – первая половина XX в.) СПб., 2004. С. 33–35; Стојановић Д. Србија и демократија… С. 322–347; Иста. Уље на води: политика и друштво у модерној историји Србије // Димић Љ., Стојановић Д., Јовановић М. Србија 1804–2004. Три виђења или позив на диалог. Београд, 2005. С. 133.