МАНАСТИР ОСТРОГ
Перевод с сербского – Екатерина Иванова
Поэтический пересказ – Софрон Бурков
Шта то тамо под Острогом сија
то су мошти Светог Василија
што га Господ на земљи прослави
да спасење људима објави.
Живео је пре триста година
чудне знаке добио с висина
да се моли за свој народ мили
да би људи спасења добили.
Испоснички њему живот мио
пред Господом праведан је био
молитва му беше много јака
молио се Богу без престанка.
Сада мошти светле под Острогом
а душа му борави пред Боом
све због дела и вере у Бога
чини чуда светац из Острога.
Многи народ ту лека добива
силу вишу што светац излива
излечења ту су свакојака
записана од наших предака.
Тело свеца у стени почива
грешни народ сузом се умива
моли народ светитеља сада
и кроз сузе на колена пада.
Да добије тог чудесног лека
многи народ пред црквицом чека
људи боси иђаху по стени
да се живот у њима промени.
Живели су развратним животом
грехе чисте молитвом и постом
сада свече, дај нам свима здравља
јер народ се од греха поправља.
Что за сиянье не меркнет под Острогом?
Это Святого Василия мощи,
Жизнь чья земная прославлена Господом,
Путь чтоб спасения сделался общим.
С тех пор, как жил он, прошло три столетия.
Был за молитвы дарован Небесный
Знак ему – Божья десница отметила
Подвиг его, что теперь всем известен.
Богоугодною жизнью подвижника
Жил он пред Господом праведным сыном,
И непрестанно молился за ближнего,
Полня слова сострадания силой.
Мощи святого под Острогом светлые
Нас к чудесам приведут православным.
Помним слова нашей веры заветные:
«С Богом пребудущий – истинно правый».
Многие здесь исцеленье познали
Силой святого неоскудевающей.
Предки, что видели, всё записали –
Знание может дать только сам знающий.
Тело святого в скале почивает.
Грешные люди в слезах умываются,
Помощь святого к себе призывают
И на колени в рыданиях валятся.
Жаждуя чуда – святого лекарства –
Люди пред церковкой ждут во смирении.
Босые ноги в Небесное Царство
Души приводят безмерным терпением.
Жили мы до сей минуты развратно.
Нет нам, Святитель, дороги обратно.
Будем теперь же постом и молитвами
Грех исцелять свой духовными битвами.
ЦЕРКОВЬ СВЯТОГО НИКОЛАЯ В СЕЛЕ БЕЛЕГИШ (Лука Симич)
ЦРКВА СВЕТОГ НИКОЛАJА - БЕЛЕГИШ
Перевод с сербского – Екатерина Иванова
Поэтический пересказ – Софрон Бурков
Лепотица насред села стоји
то је црква прадедова моји'
саградише ту лепоту нама
дашимо се њеним лепотама.
Храм највећи у равноме Срему
људи многи моле се у њему
за спасење своје породице
топле сузе што им кваси лице.
Посвећен је светоме Николи
народ цркву поштује и воли
испуни је за божићне дане
срећно јутро да нам свима сване.