Колодец и маятник - Эдгар Аллан По

Колодец и маятник

Приговоренный к смерти судом инквизиции открывает глаза. И видит, и чувствует — темноту. Это тюрьма, квадратная камера с колодцем в центре и огромным заточенным маятником над головой. Выбирай, узник!

Читать Колодец и маятник (По) полностью



Эдгар По. Колодец и маятник

I was sick-sick unto death with that long agony; and when they at length unbound me, and I was permitted to sit, I felt that my senses were leaving me.

Меня всего сломила - сокрушила эта долгая агония; и когда, наконец, они меня развязали и позволили сесть, то я почувствовал, что теряю сознание.

The sentence-the dread sentence of death-was the last of distinct accentuation which reached my ears.

Последняя фраза, коснувшаяся моего слуха, был приговор: - страшный смертный приговор, после которого голоса инквизиторов как будто слились в неясном жужжании.

After that, the sound of the inquisitorial voices seemed merged in one dreamy indeterminate hum. It conveyed to my soul the idea of revolution-perhaps from its association in fancy with the burr of a mill wheel. This only for a brief period; for presently I heard no more. Yet, for a while, I saw; but with how terrible an exaggeration!

Этот звук напоминал мне почему-то идею кругового движения - может быть оттого, что в моем воображении я сравнивал его с звуком мельничного колеса; но это продолжалось недолго. Вдруг мне больше ничего не стало слышно; но зато я еще несколько времени продолжал видеть - и как преувеличенно было то, что я видел!

I saw the lips of the black-robed judges. They appeared to me white-whiter than the sheet upon which I trace these words-and thin even to grotesqueness; thin with the intensity of their expression of firmness-of immoveable resolution-of stern contempt of human torture.

Мне представлялись губы судей: они были совсем белые, белее листа, на котором я пишу эти строки, и тонки до невероятности. Еще тоньше казались они от жесткого, непреклонного выражения решимости и строгого презрения к человеческим страданиям.

I saw that the decrees of what to me was Fate, were still issuing from those lips. I saw them writhe with a deadly locution. I saw them fashion the syllables of my name; and I shuddered because no sound succeeded.

Я видел, как эти губы произносили приговор моей судьбы: они шевелились, слагая смертную фразу, в которой я различал буквы моего имени, и я содрогался, чувствуя что за их движением не следовало никакого звука.

I saw, too, for a few moments of delirious horror, the soft and nearly imperceptible waving of the sable draperies which enwrapped the walls of the apartment. And then my vision fell upon the seven tall candles upon the table.

Я видел также, в продолжение нескольких минут томительного ужаса, тихое и едва заметное колебание черных драпировок, облекавших стены залы; потом взгляд мой упал на семь больших подсвечников, поставленных на столе.